Vesti

18. Feb. 2017 Predstavljena Studija za toplifikaciju objekata javne namene u Bogatiću

Video prilog Predstavljena Studija za toplifikaciju objekata javne namene u Bogatiu

Tim sa Rudarsko geološkog fakulteta u Beogradu, prof. dr Dejan Milenić i dr Ana Vranješ, predstavili su, juče u Bogatiću, Studiju mogućnosti korišćenja hidrogeotermalne energije za potrebe daljinskog grejanja objekata javne namene u Bogatiću. Studija je urađena zbog sagledavanja mogućnosti instalacije geotermalnog daljinskog sistema grejanja na području naselja Bogatić, a u cilju koncipiranja optimalnog i finansijski prihvatljivog rešenja, predmet studije bila su tri elementa sistema: resurs, termotehničke instalacije sa toplovodnom mrežom i korisnici. Troškovi izgradnjetoplovodne mreže iznosiće 596.100,00 eura, a realizacijom projekta na sistem će biti priključeni objekti PU “Slava Ković”, OŠ “Mika Mitrović”, Mačvanske srednje škole, Opštine, Centra za socijalni rad, Osnovnog suda , JKP-a i Policijske stanice.

“Geotermalni potencijal na teritoriji opštine Bogatić prvi put je utvrđen još 1984. godine i sada, više od trideset godina kasnije sve se ponovo vraća na Rudarsko geološki fakultet. U studiji smo pošli od toga u kakvom su stanju objekti javne namene, uporedili gubitke, dobitke i veličine prostora koji se zagreva. Tehno-ekonomskom analizom utvrdili smo da se ovim projektom značajno mogu smanjiti dosadašnji troškovi grejanja. Proverili smo raspoložive količine iz bušotine i odlučili se za izvor BB1, koji se nalazi u gradskoj zoni i utvrdili da sa njega možemo da dobijemo količinu vode, koja je limitirana na temperaturu od 20⁰C, dok ostaje mogućnost da nakon prolaska kroz sve sisteme izmenjivača zadržimoprotok od 25l u sekundi sa 55⁰Cza neke druge namene”, izjavio je prof. dr Dejan Milenić.

Opština Bogatić jedna je od tri koja je 2012. godine, na osnovu tadašnje studije izvodljivosti Ministarstva energetike i zaštite životne sredine, ušla u izbor za finansiranje toplifikacije javnih ustanova iz sredstava Evropske Unije. Godinu dana kasnije urađena je sanacija bušotine BB1 u Bogatiću, a potom su stvoreni preduslovi za JKP “Bogatić” da četiri puta godišnje vrši merenja temperature i pritiska na bušotini.

“Prezentacijom Studije načinili smo ključni korak ka konačnoj realizaciji ovog projekta. Ostalo je da se uradi idejno rešenje i obezbede lokacijski uslovi, pošto nema više ni administrativnih ni finansijskih problema da se ovaj projekat realizuje”, rekao je Nenad Beserovac, predsednik opštine Bogatić.

Prezentaciju je držala dr Ana Vranješ, autor studije koja je ovom prilikom predstavila koncepciju i metodologiju istraživanja. Prema izvedenoj višeparametarskoj analizi predlaže se izvođenje otvorenog geotermalnog sistema daljinskog grejanja navedenih objekata sa izvora BB 1 u ulici Narodnog fronta u Bogatiću.

“Potvrđena je pretpostavka da ovaj resurs može da se sprovede nameni I izvrši supstitucija u navedenim javnim objektima.Urađeno je idejno rešenje distribucije geotermalne energije iz bunara do svakog objekta, izvršeni hidraulički proračuni, definisan i dimenzionisan cevovodni toplovod, kao i oprema i podstanice koje treba da budu instalirane. Sledeća faza je izrada projektne dokumentacije i odabir modela investiranja za realizaciju”, navela je dr Ana Vranješ.

Prezentaciji su pored rukovodstva Opštine prisustvovali direktori javnih ustanova koje su predviđene za toplifikaciju.

 

15. Feb. 2017 Јавни позив за учешће на конкурсу за суфинансирање пројеката из буџета општине Богатић ради остваривања јавног интереса у области јавног информисања у 2017.години

 

15.02.2017. - Јавни позив за учешће на конкурсу се расписује за суфинансирање пројеката за остваривања јавног интереса у области јавног информисања који се реализују на територији општине Богатић у 2017.години, за које су обезбеђена средства Одлуком о буџету Општине Богатић за 2017. годину.

ЈАВНИ ПОЗИВ - КОНКУРС У ЦЕЛОСТИ и ПОТРЕБНИ ОБРАСЦИ МОГУ СЕ ПРЕУЗЕТИ НА ОВОЈ СТРАНИЦИ, ПУТЕМ ЛИНКОВА ИСПОД ОВОГ ТЕКСТА

 

13. Feb. 2017 Резултати и правац реформи 2016/17.

НАЛЕД
НАЛЕД
НАЛЕД НАЛЕД

У петак, 10.02.2017. године, у организацији Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД), у Скупштини Града Београда, одржана је X годишња конференција „Резултати и правац реформи 2016/17.“

Конференцију, којој је присуствовало преко 250 званица, отворио је председник УО НАЛЕД-а, Горан Ковачевић, а говорили су и Ана Брнабић, министарка државне управе и локалне самоуправе, Томас Лубек, регионални менаџер Светске банке за западни Балкан, амбасадори Велике Британије, Денис Киф, Сједињених америчких држава, Кајл Скот, Швајцарске, Филип Ге и Оскар Бенедикт, заменик шефа Делегације Европске уније у Србији.

На скупу је представљено девето издање Сиве књиге НАЛЕД-а, Препоруке за уклањање административних препрека за пословање у Србији 2016/17, међу којима су 22 нова предлога и 63 процедуре које чекају на решавање. Међу кључним препорукама, које треба да унапреде пословни амбијент у Србији, издвајају се предлози за смањење пореза и доприноса на најниже зараде и увођење прогресивности опорезивања, реформу парафискалних намета, увођење електронских сервиса за пријаву сезонских радника, уједначавање критеријума за опорезивање паушалаца, чување пословне документације у електронској форми, поједностављивање остваривања права на породиљску накнаду, реформа катастра.

Награду Реформатор године, Одлуком УО НАЛЕД-а, добила је потпредседница Владе Србије и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Зорана Михаиловић, којој је ово признање додељено за успешно спроведено увођење система електронских грађевинских дозвола у 2016. години.

Специјално признање за допринос унапређења пословног амбијента, добио је Звонко Обрадовић, директор Агенције за привредне регистре. Суботица је награђена као најуспешнији град у издавању е-дозвола, а Мало Црниће као најуспешнија општина. За допринос квалитетном извештавању о економским реформама признања су заслужили новинарка РТС-а, Тамара Танкосић, новинар РТВ-а Борислав Деспотовић и уредница јутарњег програма ТВ Пинка Татјана Спалевић.

Општину Богатић на овом еминентном скупу, представљао је председник Општине, Ненад Бесеровац, који је по функцији и члан Скупштине НАЛЕД-а.

 

10. Feb. 2017 Министар Недимовић примио делегацију општине Богатић

У уторак, 7. фебруара у Министарству пољопривреде и заштите животне средине, министар Бранислав Недимовић, примио је делегацију општине Богатић у саставу, Ненад Бесеровац председник Општине, Мирослав Дабић, председник Скупштине општине и Милан Дамњановић, помоћник председника Општине.

У 45-оминутном разговору, с обзиром на величину ресорног министарства, разматране су теме из области пољопривреде, са акцентом на државно пољопривредно земљиште које се налази на територији општине Богатић, водопривреде – водоснабдевање и канализација, обалоутврда на реци Дрини, даље реконструкција насипа Павловића мост – Банов Брод, пројекту наводњавања путем каналске мреже из река Дрине и Саве и заштите животне средине.

Представници општине Богатић су у истакли су проблеме које би у будућности требало решавати у сарадњи са Министарством пољопривреде и заштите животне средине и указали на конкретне мере и пројекте који су приоритетни за реализацију, а интерес су грађана општине Богатић.

Министар Недимовић, коме је као дугогодишњем градоначелнику Сремскe Митровице, локална проблематика добро позната, обећао је да ће посредовати код Управе за пољопривредно земљиште, на добијању сагласности за издавање на дугогодишњи закуп, до 30 година, заинтересованим инвеститорима, парцеле од 16 ха, на којој се налази бушотина ББ-2, као и у решавању проблема узурпације државног пољопривредног земљишта. Такође је обећао да ће из републичког буџета обезбедити недостајућих 30 милиона динара за завршетак потисног цевовода канализације од црпне станице Богатић до рецепијента, реке Саве, обзиром да је из општинског буџета за ову инвестицију опредељено 34 милиона динара. Министар Недимовић је тражио да му се достави и Главни пројекат потисног цевовода водоснабдевања Бадовинци – Клење – Очаге, чија је предрачунска вредност око 120 милиона динара, како би га кандидовао у ИПА програм за финансирање. Договорено је да се у комуникацији са руководством Града Сремска Митровица размотре техничке могућности прикључења МЗ Глушци и Узвеће на градски водовод Сремске Митровице, чија је мрежа стигла до МЗ Ноћај. Делегација општине Богатић упозната је од стране министра да ће ЈВП „Србијаводе“ финасирати са 80 милиона динара обалоутврду на реци Дрини на две локације на подручју МЗ Бадовинци, да ће ове године бити настављена реконструкција насипа ка Бановом Броду у дужини од 13 км и као и да од пролећа креће реализација пројеката наводњавања преко каналске мреже, који ће обухватити и део територије општине Богатић.

Министар Недомовић је обећао да ће Сектор за заштиту животне средине посредовати у закључењу Споразума општине Богатић са Градовима оснивачима Шапцем и Сремском Митровицом, о прикључењу општине Богатић на регионалну депонију ЈП „Срем-Мачва“ и упознао представнике Општине да министарство финасира санацију привремених депонија, а да је дужност општина да израде пројекте, као да министарство финасира и израду Стратегија руралног развоја локалних самоуправа, која је у општини Богатић у току. На крају разговора, министар пољопривреде и заштите животне средине, Бранислав Недимовић, обећао је да ће се лично ангажовати у решавању проблема око наслеђеног дуга Општине, по основу Накнаде за одводњавање, отписа камате и закључења репрограма и прихватио званичан позив да у наредном периоду посети општину Богатић.

 

8. Feb. 2017 Одштетни захтеви – ефекти на буџет и спречавање злоупотреба

Председник општине Богатић, Ненад Бесеровац, представљао је општину Богатић на Округлом столу, са темом „Одштетни захтеви – ефекти на буџет и спречавање злоупотреба“, који је у понедељак 6. фебруара, у организацији Министарства државне управе и локалне самоуправе и НАЛЕД-а, одржан у Палати Србија.

Конференција је била посвећена, решавању проблема злоупотреба подносиоца одштетних захтева за накнаду штете проузроковане нападом напуштених животиња, а пре свега уједа паса луталица на јавној површини. По процени НАЛЕД-а, у последње три године из локалних буџета је исплаћено преко милијарду динара на име одштетних захтева, а посебан проблем представљају они код којих постоји основана сумња да су лажни и да иза њих стоје организоване групе.

Уводна излагања на Округлом столу изнели су Иван Бошњак, државни секретар Министарства државне управе и локалне самоуправе, Горан Весић, градски менаџер Града Београда, градски правобраниоци Града Београда, Љиљана Благојевић и Града Новог Сада, Лидија Јарамаз – Лисица и Ивана Лазић, руководилац Групе за добробит животиња у Управи за ветерину, Министарства пољопривреде и заштите животне средине.

У термину предвиђеном за дискусију, председник општине Богатић, Ненад Бесеровац, истакао је да су искуства свих локалних самоуправа, без обзира на њихову величину слична и да постоје два аспекта овог проблема, први јесте спречавање злоупотреба, али још већи је системско решење склањања напуштених животиња са улица и јавних површина. Општина Богатић у том смислу интервено покушава да реши проблем тако што има склопљен Уговор са Ветеринарском станицом Богатић, која има регистровано прихватилиште за псе и која за рачун Општине врши хватање паса, стерилизацију и прихват, до поновног враћања у природу, због скромних смештајних капацитета. Како се овом мером проблем не решава, већ се реагује ургентно, по захтевима грађана, а на основу анализе да су 80% паса луталица, власнички пси, општина Богатић је учествовала у суфинансирању пројекта са Удружењем за добробит животиња ОРКА под називом: „Израда програма контроле популације паса на територији општине Богатић“, који ових дана треба да буде презентован јавности и који би требало да буде први корак у ка неком системском решењу.

Закљичци са овог скупа су, успостављање регистра одштетних захтева за целу Србију, обука општинских јавних правобранилаца, креирање смерница комисијама које у локалним самоуправама одлучују о захтевима за одштету, уједначена судска пракса, с обзиром да се судије неретко ослањају на исказе наводних жртава и медицинску документацију, коју издају установе и лекари који за ову област нису компетентни, захтев Министарству здравља за усвајање методологије на основу које би се утврђивао степен повреде.

 
VRH