Arhiva

13. Feb. 2018 ОКРУГЛИ СТО У ОКВИРУ ПРОЦЕСА “УНУТРАШЊИ ДИЈАЛОГ О КОСОВУ И МЕТОХИЈИ”

У понедељак, 12.02.2018. године, у Нишу, у просторијама Ректората Универзитета, одржан је Округли сто градова и општина у оквиру процеса "Унутрашњи дијалог о Косову и Метохији".

Општину Богатић на овом скупу представљали су Ненад Бесеровац, председник Општине и Далибор Остојић, шеф Кабинета председника. У уводном обраћању, учесницима округлог стола обратили су се Бранко Ружић, министар државне управе и локалне самоуправе, Марко Ђурић, директор Канцеларије за КиМ и председник радне групе за вођење унутрашњег дијалога, именоване од стране председника Републике, Александра Вучића, Дарко Булатовић, градоначелник Ниша, у име града домаћина скупа и Душанка Голубовић, председница СКГО и градоначелница Сомбора.

Министар Ружић у току излагања изнео је и предлог да се за сваку од 10 српских општина на КиМ, обезбеди помоћ из по 10 општина и градова из централне Србије и Војводине, чиме би се заштитили интереси наших сународника у јужној покрајини, подигао њихов животни стандард и створио амбијент за пристојан живот у 21. веку.

Марко Ђурић је истакао да није приоритет у новцу, јер је Влада Републике Србије, буџетом определила довољна средства за КиМ, али да локалне самоуправе треба да се организују и индивидуално помогну онолико колико могу и додао: "Ми смо данас послали јасну поруку да знамо шта је наше, да своје чувамо и бранимо, да смо сложни и солидарни и да никада нећемо одустати".

У дискусији која је уследила учествовали су градоначелници Врања и Пожаревца, као и председници општина Кладово, Гаџин Хан, Лебане, Лучани, Сврљиг, Мали Иђош, Димитровград, Трговиште, заменик градоначелника Ниша, Банђур, као и начелница Нишавског округа Сотировски.

Председник општине Богатић, Ненад Бесеровац у свом обраћању, подржао је предлоге колега о конкретној помоћи нашим суграђанима који живе на КиМ, али истакао и следеће: "Наравно да бисмо ми волели да држава Србија остварује своју функцију у пуном капацитету у својим уставним границама, али ми такву ситуацију на КиМ, немамо више од 18 година. Мислим да нама треба приоритет треба да буде заштита 150.000 наших грађана који тамо живе, не запостављајући наравно ни приватну ни државну имовину, али акценат ставити на људе, а не на територију. Вероватно би подела или разграничење, у овом тренутку било најрационалније решење за обе стране, јер неће на челу косовских институција за навек бити актуелно ратно руководство, па бисмо у перспективи могли да живимо као добре комшије, ако већ не можемо заједно. Али пошто то ментори независности Косова са запада засигурно неће прихватити, ја ћу изнети још један предлог. Ми као држава Србија да признамо Косово у садашњим авнојевским границама, под условом да на неком новом Дејтону, новоформирана Заједница српских општина, добије атрибуте државности, као што их има Република Српска у оквиру БиХ. Косово би добило столицу у УН, о којој маштају, ми бисмо формално испунили захтев о правно обавезујућем споразуму са Приштином и прескочили препреку у процесу придруживања ЕУ, које нам намеће поглавље 35, а добили бисмо још једну српску државу, која се граничи са матицом и наду да ће у перспективи , када дође до промене снага у међународним односима, доћи до уједињења српских држава". "Можда ово звучи наивно и утопистички, али свако трајно решење је боље од тренутног стања замрзнутог конфликта, које као буре барута може да експлодира и ескалира у нове крваве обрачуне и тада ћемо вероватно имати КиМ без Срба", закључио је Бесеровац.

VRH