Upoznajte Bogati├äÔÇí

10. Aug. 2011 Upoznajte opštinu Bogatić

Mapa
Mapa
Centar
Centar
┼Żetva
┼Żetva
Bogati─ç
Bogati─ç
Izvorište
Izvorište
Dom zdravlja
Dom zdravlja
Pozorište
Pozorište
Etno park
Etno park
Hajdu─Źko ve─Źe
Hajdu─Źko ve─Źe
Hipodrom
Hipodrom

"Nema ve─çe ravnice u Srbiji od Ma─Źve. Ona se prote┼że od Mi┼íara do Drine, i od najvi┼íeg vrha Cera planine, Vidojevice, do Save... To je prostor od dvanaest sahata hoda. Mo┼że┼í u dugu danu hodati po Ma─Źvi, a ne─çe┼í videti jednog bre┼żuljka; sve je ravno kao tepsija.... Ona je bogata cura. Sve ┼íto se u njenu crnu utrobu baci donosi bogata ploda. Lepa su njena polja kad ozelene, a jo┼í lep┼ía kad se pozlate zla─çanim vla─çem. Ona vam je kao tudjinka, ne da se svakom poznati!"
Janko Veselinovi─ç

Op┼ítina Bogati─ç, po navedenim karakteristikama predstavlja jedinstvenu celinu sa ma─Źvanskom ravnicom. Prostire se izmedju Drine i Save, u severozapadnom delu ravnice. Erozivnim dejstvom matice, jedan deo zemlji┼íta u aluvijalnoj ravni Drine prenet je na levu obalu. Ona pripada op┼ítini Bijeljina ( Republika Srpska ), tako da se Drina ne mo┼że smatrati apsolutno zapadnom granicom Op┼ítine.Na povr┼íini od 384 km kvadratnih nalazi se 14 naselja: varo┼íica Bogati─ç; seoske varo┼íice Badovinci, Glu┼íci, Dublje, Klenje, Crna Bara; naselja primarnog seoskog tipa Banovo Polje, Beloti─ç, Glogovac, Ma─Źvanski Metkovi─ç, O─Źage, Sala┼í Crnobarski, Sovljak, Uzve─çe.

Na teritoriji Op┼ítine Bogati─ç, prema popisu iz 2002. godine ┼żivi 32990 stanovnika. Prema podacima iz 2007. godine ukupan broj zaposlenih je 3364. Najve─çi deo stanovni┼ítva bavi se poljoprivredom. Stanovni┼ítvo je poreklom su iz Crne Gore, Hercegovine, isto─Źne Bosne i drugih oblasti. Nacionalni sastav je izrazito srpski (98%), a polna struktura je relativno ujedna─Źena. Zabrinjava ─Źinjenica da sve vi┼íe slabi reproduktivna snaga stanovni┼ítva. Na to ukazuju porast broja starijih stanovnika i pad broja stanovnika ispod 40 godina ┼żivota.

Polo┼żaj naselja je u saobra─çajnom i geografskom pogledu veoma povoljan. Povezana su mre┼żom puteva dugom 218 km, od ─Źega je 163 km sa savremenim kolovozom. Vezu sa okolnim podru─Źjima omogu─çavaju i mostovi, na Savi kod Sremske Mitrovice i ┼áapca, a na Drini ÔÇťPavlovi─ça ─çuprijaÔÇŁ. Oni povezuju Op┼ítinu, pa i celu Ma─Źvu, sa Sremom, Republikom Srpskom, a i dalje.Prema podacima Republi─Źkog zavoda za statistiku (2007. god.) na podru─Źju op┼ítine ima 8622 telefonska pretplatnika.

Zahvaljuju─çi plodnom zemlji┼ítu, blagom podneblju i vrednim ljudima, razvijena je poljoprivredna proizvodnja. Od ukupne povr┼íine zemlji┼íta koja iznosi 38 397 hektara, poljoprivredno zemlji┼íte zauzima 30 724 hektara. Najvi┼íe se seju p┼íenica, kukuruz, industrijsko i krmno bilje. Podjednako su zastupljeni i sto─Źarstvo (gajenje svinja, goveda, ovaca ), kao i povrtarstvo (uzgajanje paradajza, paprike, krastavaca, bostana i sl.).

Od ve─çih preduze─ça je najzna─Źajnija Mlinska industrija ÔÇťLala Stankovi─çÔÇŁ koja je privatizovana, kao i fabrika profila od PVC ÔÇťPlastikaÔÇŁ. Dru┼ítveno preduze─çe ÔÇťOgledÔÇŁ je privatizovano prodajom iz ste─Źaja, kao i Trgovinsko preduze─çe ÔÇťMa─ŹvaÔÇŁ, dok je ugovor o aukcijskoj prodaji Fabrike poljoprivrednih ma┼íina i opreme ÔÇťPrvi majÔÇŁ poni┼íten.

Deo korita i priobalni deo Drine danas je jedno od najboljih majdana veoma kvalitetnog ┼íljunka i peska. Eksploataciju ┼íljunka i peska obavlja vi┼íe preduze─ça u Badovincima, Sala┼íu Crnobarskom i Crnoj Bari. Od eksploatacije ovog prirodnog bogatstva op┼ítina Bogati─ç uglavnom ima ┼ítetu. Zbog neplanske eksploatacije, reka menja svoj tok ugro┼żavaju─çi plodne oranice na desnoj obali, a te┼íki kamioni koji prevoze ┼íljunak i pesak uni┼ítavaju saobra─çajnice. Zbog nedostatka sredstava nije zavr┼íena izgradnja obaloutvrde, zbog ─Źega su u vreme visokog vodostaja ugro┼żena naselja i njive.

Na podru─Źju op┼ítine Bogati─ç po─Źetkom devedesetih godina pro┼ílog veka otkrivene su neiscrpne rezerve geotermalne vode. Na dubini od 450 metara pronadjena je voda temperature 75 stepeni Celzijusovih, koja se jo┼í ne koristi uprkos mogu─çnostima ┼íiroke primene (u poljoprivredi, za grejanje, razvoj turizmaÔÇŽ).

Na podru─Źju op┼ítine je izgradjena kanalizaciona mre┼ża u du┼żini 17 kilometara i dve relejne crpne stanice, a po─Źe─çe da funkcioni┼íe nakon ┼íto bude izgradjena i glavna crpna stanica, ┼íto se o─Źekuje u 2009. godini.Vodovodna mre┼ża je izgradjena jedino u op┼ítinskom centru. Snabdevanje vodom i ostale komunalne usluge poverene su Javnom komunalnom preduze─çu ÔÇťBogati─çÔÇŁ. Prema svim analizama, voda koju piju ┼żitelji varo┼íice je odli─Źnog kvaliteta, medju najkvalitetnijim u Srbiji.

Stanovnici svih naselja obuhva─çeni su primarnom zdravstvenom za┼ítitom. Dom zdravlja u Bogati─çu je osnovan 1953. godine. Organizacijom slu┼żbi ┼żiteljima op┼ítine Bogati─ç obezbedjene su sve neophodne zdravstvene usluge, uklju─Źuju─çi i slu┼żbu hitne pomo─çi. Od 2009. godine Skup┼ítina op┼ítine Bogati─ç je od Republike preuzela osniva─Źka prava nad ovom zdravstvenom ustanovom. Socijalna za┼ítita se sprovodi kroz delatnost Centra za socijalni rad.

U ┼íest sela rade mati─Źne osnovne ┼íkole, u ostalim selima izdvojena odeljenja, a u Bogati─çu ÔÇťMa─Źvanska srednja ┼íkolaÔÇŁ. Ukupno je osnovnim i srednjim obrazovanjem obuhva─çeno oko 3 500 u─Źenika. Pred┼íkolska ustanova ÔÇťSlava Kovi─çÔÇŁ u Bogati─çu organizuje boravak mali┼íana u vrti─çu, dok je programom pred┼íkolskog obrazovanja ova ustanova obuhvatila sve budu─çe osnovce u svih 14 mesta.

Kulturni ┼żivot u op┼ítini Bogati─ç je izuzetno bogat, zahvaljuju─çi vi┼íedecenijskom organizovanom radu. Kulturnom aktivno┼í─çu na podru─Źju op┼ítine bavi se, kao jedina ustanova te vrste Kulturno-obrazovni centar u Bogati─çu. U njegovom sastavu su Narodna biblioteka koja raspola┼że sa preko 35000 knjiga, Pozori┼íte "Janko Veselinovi─ç", Dom kulture i Etno-park. Posebno visoka dostignu─ça stalno posti┼żu Pozori┼íe, koje je osnovno 1950. godine i Folklorni ansambl ÔÇťDjidoÔÇŁ koji okuplja oko 200 ─Źlanova svih uzrasta, izvorne peva─Źke grupe, vokalne soliste, narodni orkestar i ansambl veterena folklora. Posebno zapa┼żene rezultate postigao je prvi folklorni ansambl koji je osvojio brojna priznanja na medjunarodnim smotrama i festivalima.

Etno-park u selu Sovljak raspola┼że sa vi┼íe objekata narodnog graditeljstva, zna─Źajnom zbirkom starih predmeta i raznog etnografskog materijala, te stalnom galerijskom postavkom dela ma─Źvanskih slikara. Slikari iz Ma─Źve spadaju me─Ĺu najzna─Źajnija imena srpske likovne umetnosti (Mili─ç od Ma─Źve, Dragan Martinovi─ç, Mikan Ani─Źi─ç, Dragan Djuri─Źi─ç). Od 1998. godine organizuje se Slikarska kolonija ÔÇťSovljakÔÇŁ.

U op┼ítini Bogati─ç organizuju se dve zna─Źajne kulturno-turisti─Źke manifestacije u toku leta: "Iza┼żanjac" posve─çen zavr┼íetku ┼żetve i "Hajdu─Źke ve─Źeri ". Tradicionalna manifestacija "Hajdu─Źke ve─Źeri" odr┼żava se od 1966. g. u Crnoj Bari na Drini. Najinteresantniji deo je moma─Źko nadmetanje za izbor haramba┼íe.

Na podru─Źju op┼ítine ima 20 fudbalskih klubova, koji se takmi─Źe od op┼ítinske do Okru┼żne ma─Źvanske lige. U Dublju postoji ┼żenski fudbalski klub koji se takmi─Źi u Drugoj ligi. Takodje, u svakom naseljenom mestu postoje ure─Ĺena fudbalska igrali┼íta sa tribinama, dok jedino Banovo Polje ima veoma modernu sportsku halu. Uz fudbal, razvijeni su i drugi pojedina─Źni i kolektivni sportovi.Bogati─ç i Ma─Źva su tako─Ĺe od davnina poznati po odgajiva─Źima dobrih trka─Źkih konja. Konji─Źki sport je nekada bio veomarazvijen. Dok Konji─Źkom klubu ÔÇťHajduk StankoÔÇŁ iz Bogati─ça nije oduzeto zemlji┼íte na kojem je hipodrom, godi┼ínje se organizovalo vi┼íe konji─Źkih trka uz u─Źe┼í─çe elitnih grla iz cele dr┼żave. Sada se konji─Źke trke organizuju jednom godi┼ínje, na Bo┼żi─ç, i posmatra ih izmedju dve i tri hiljade gledalaca.

VRH