Upoznajte Bogatić

10. Aug. 2011 Milorad Panić - Surep, književnik

Milorad Panić - Surep
Milorad Panić - Surep

Milorad Panić, pesnik i istaknuti kulturni poslenik i pregalac, rodjen je u Glogovcu, 27. januara 1912. godine. Već u gimnazijski danima je pokazivao veliki interes za knjiĹľevnost. Kao djak viših razreda, uÄŤestvovao je na knjiĹľevnim veÄŤerima u Šapcu i po okolnim mestima. Pošto je odgajan i vaspitavan u slobodarskim tradicijama, svome imenu je dodao ime svoga pretka Surepa, ustanika i maÄŤvanskog hajduka. Do kraja Ĺľivota će sa ponosom nositi ovo ime, koje oznaÄŤava starog vuka predvodnika. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu 1936. godine i već kao poznati mladi pesnik zaposlio se u Redakciji Politike. U prvim posleratnim godinama Surep se i dalje aktivno bavi knjiĹľevnošÄ‡u. Stoga i ne iznenadjuje podatak da je izabran za prvog sekretara UdruĹľenja knjiĹľevnika Srbije. U leto 1947. godine Surepu je poverena nova odgovorna duĹľnost - osnivanje i organizacija Zavoda za zaštitu i nauÄŤno prouÄŤavanje spomenika kulture Srbije. Pod njegovim rukovodstvom, saÄŤinjeni su prvi popisi naših starih gradova, manastira, crkava, riznica, ikona, rukopisnih knjiga i drugih znaÄŤajnih ostataka naše bogate kulturne baštine.

U junu, 1956. godine postavljen je za republiÄŤkog ministra kulture i na toj duĹľnosti je proveo tri godine. Njegovim dolaskom na ÄŤelo Narodne biblioteke Srbije aktivirana je ranija ideja SR Srbije o izgradnji nove zgrade Biblioteke u Beogradu.

Surep se uvek bavio poezijom. Nazvali su ga pesnikom MaÄŤve, a svoju vezanost za zaviÄŤaj on nikad nije poricao i o tome je znao da kaĹľe: "sprudovi maÄŤvanski su nešto što je kao pejzaĹľ stalno prisutno u meni. I na samo izazivanje njihove slike osetim promenu u raspoloĹľenju. Vrlo sam srećan kad... dozovem u sećanje Drinu sa njenim navozima, obalama, adama, šljivacima, kolibama, i svi onim što je karakteristiÄŤno za taj kraj..."
U predratnim pesniÄŤkim zbirkama Surep doÄŤarava seosku sredinu u kojoj još uvek Ĺľivi sujeverje i verovanje u sile neÄŤastive. Strepeo je nad plodovima u dozrevanju, ushićeno slikajući zatalasana Ĺľita i docvetale livade. Naspram idiliÄŤne slike Ĺľivota na selu, u njegovoj poeziji stoji i grad, sa niskim mraÄŤnim svodovima. Prisutni su i socijalni motivi. Pevao je o oduzimanju zemlje seljacima, seÄŤi i eksploataciji šuma i uopšte izrabljivanju potÄŤinjenih. Posleratna poezija se odlikuje smirenijim tonovima, obuzdao je mladalaÄŤke slobode i uneo sloĹľenije meditacije.

Surep je dobitnik velikog broja nagrada i priznanja, medju njima i Oktobarske nagrade Grada Beograda i Vukove nagrade. Njegova najznaÄŤajnija dela su: Vetar zviĹľdi, pesme, 1931; Prosto, pesme, 1933.; Ti dolaziš, pesme, 1937.; Ĺ˝ito, poema, 1939.; Ada, poema, 1945; PriÄŤe o selji Miši ( pesme za decu, 1946.; Svetlost zemaljska, pesme, 1948.; Filip Višnjić - pesnik bune, monografija, 1956.; Srpske narodne pripovetke, antologija, 1951., Slovo o polku Igorovu, prevod sa staroruskog, 1957.; Kad su Ĺľivi zavideli mrtvima, letopis, 1963.; Ćirilo i Metodije, 1964..

Milorad PaniÄŤ Surep je umro 22. aprila 1968. godine u Beogradu. Uz dostojan ispraÄŤaj sahranjen je u Aleji Velikana na Novom Groblju.

VRH