Upoznajte Bogatić

11. Aug. 2011 Milivoje Martinović - Martin, legenda mačvanskog glumišta

Milivoje Martinović - Martin
Milivoje Martinović - Martin

Ako u raju do pre dvadeset šest godina nije postojalo pozorište, dilema da li uistinu i na onom svetu „daske Ĺľivot znaÄŤe“ prestaje da postoji 1980. godine, kada se Bogatić oprostio od Milivoja Martinovića – Martina. On je i tamo, zasigurno, osnovao pozorište i sada reĹľira, glumi, slika... Jer, kratko je prošlo od 1933. kada se rodio, da bi unesen sav, do dna bića, u magiju pozorišta sagoreo za kratkog Ĺľivota.

Decenijama je Milivoje Martinović bio stoĹľer kulturnog Ĺľivota Bogatića. Ekonomista po obrazovanju i zanimanju, glumac, slikar, reditelj, scenograf - po vokaciji. Pozorište nikad nije shvatao kao profesiju, borbu za platu i karijeru. Pozorišna igra bila mu je najveća ljubav, ÄŤarolija u kojoj je uĹľivao, sa kojom se igrao donoseći na scenu radost i vedrinu. Daleke 1951. godine, samo godinu dana nakon okupljanja zabljubljenika u glumu u, ko bi tada slutio, dugoveÄŤno i uspešno Amatersko pozorište „Janko Veselinović“, Martin je na scenu postavio Nušićeve jednoÄŤinke „Svetski rat“ i „Kiriju“. Iz godine u godinu, na sceni u Bogatiću redjale su se i druge predstave – „Podvala“, „TudjinÄŤe“, „Ugašeno ognjište“, „Vetar nad Srbijom“, „Sumnjivo lice“, „Narodni poslanik“, „Koštana“.... Celog sebe, sav talenat i energiju je ulagao u svaku od njih. On je bio još i scenograf, sufler, glumac.... Ništa mu nije bilo teško – da zakucava eksere, razvlaÄŤi zavese, utovaruje i istovaruje rekvizitu... ReĹľirao je više od deset predstava, ostvario 17 uloga, osmislio nebrojeno scenografija. Za kratak Ĺľivot to je imponzantan opus.

Celokupan njegov rad je odraz burnog i silnog temperamenta, jake emocionalnosti, stvaralaÄŤkog zanosa i poleta.- Martin je bio predivan ÄŤovek, veliki, širok, sugestivne ljudske tople prirode, pun diha. Dirljivo iskren i dubok u doĹľivljaju, toliko dragocenom u njegovom radu. Pozorište je za njega, a i za nas uz njega, bilo Ĺľivot, dom, porodica – priÄŤa Jelica Djonlić, tada mlada glumica.Bilo je sasvim nevino vreme u koje je Martin stvarao, kada su se ljudi, a posebno glumci mnogo više druĹľili, sedeli svako veÄŤe kod drugoga u dugim zimskim noćima i uÄŤili tekstove uz vareniku, kobasice i teglu krastavÄŤića. Neprospavane noći na probama, putovanja po festivala širom bivše Jugoslavije, poznanastva i prijateljstva.... Više lepog, skoro niÄŤeg ruĹľnog i neprijatnog za skoro tri decenije pregalaštva. Kad se spomene Martin jasnije je zašto se za neke ljude kaĹľe da Ĺľive i posle fiziÄŤkog odlaska.

Da li su njegova, unutrašnja, snaga, osećanje, nada, raskošni talenat, volja, ljubav, mogli ugasnuti sa opraštanjem duše? Ne. On je pripadao drugima koji su, poštujući ga, nastavili gde je stao. Plejada vrsnih glumaca koja je stvarala sa Martinom, neponovljive reĹľije Zorana Djonlića koji je u pozorište došao kao mlad glumac i stasao u vrhunskog reditelja, pa i najmladji polaznici škole glume „Baltazar“ koji o Martinu znaju iz novina i sa poĹľutelih slika, malo li je za tvrdnju da je stvaralac sveta „pelcovao“ Bogatić pozorišnim darom. Od Martina je poÄŤelo, a što je on i priĹľeljkivao, sa njim se nije završilo. Utabanim stazama, glumci iz Bogatića pet i po decenija predvode pozorišni amaterizam u Srbiji, ne uspavljujući se na vencima slave, sa Martinom u sećanju. Mnogima je bio uzor, idol. Neki su, stasavajući uz njega zavoleli glumu.Pozorište „Janko Veselinović“ nekoliko godina organizuje manifestaciju „Martinovi dani“ dovodeći u Bogatić uspešne predstave srpskih pozorišta.

Sa novim predstavama, mladim ansamblima, dodju i oni koji su Martina poznavali, koji su sa njim radili, „protiv“ njegovih predstava se takmiÄŤili na „Fedrasu“... PoÄŤnu prisećanja, lepa i prijatna o utemeljivaÄŤu pozorišta u Bogatiću, nagradama, slikama...

VRH