Život u Bogatiću

11. Aug. 2011 HajduÄŤko veÄŤe

Hajdučko veče
Hajdučko veče

Ĺ˝ivot junaka opisan u romanu “Hajduk Stanko” Janka Veselinovića, podstakao je crnobarske momke da davne 1966. godine organizuju takmiÄŤenje za izbor hajduÄŤkog harambaše. Ovo prvo momaÄŤko takmiÄŤenje je preraslo u veliku manifestaciju opštine Bogatić – “HajduÄŤko veÄŤe”, koja se organizuje svake godine u avgustu mesecu. Osnovna ideja ove manifestacije je da se novim generacijama doÄŤara Ĺľivot njihovih predaka, da uĹľivaju u lepotama nekadašnjeg Ĺľivota, a starijim MaÄŤvanima da se sete vremena svoje mladosti, koje je bilo znatno bliĹľe starim obiÄŤajima nego ovo današnje.U toku programa, posetioci manifestacije "HajduÄŤko veÄŤe" mogu videti: maÄŤvansku svadbu, izloĹľbu domaće radinosti, izloĹľbu MaÄŤvanskog likovnog naselja, prisustvovati veÄŤeri pesnika MaÄŤve, takmiÄŤenju za izbor harambaše, izboru za najlepši fijaker i posmatrati kulturno-umetniÄŤki programu koji izvode folklorni amateri i estradni umetnici.Deo programa se odrĹľava u Bogatiću i Sovljaku.

U popodnevnim ÄŤasovima, na hipodromu, "kod mladoĹľenjine kuće" se okupljaju svatovi. Kada se okupe, svadbena kolona koju ÄŤine fijakeri i ÄŤeze, bogato okićeni peškirima i cvećem kreće po mladu. Prema scenariju programa, mladina kuća je u Etno-parku u Sovljaku. Na ulasku u Sovljak, svadbenu kolonu i mnogobrojne goste saÄŤekuje hajduÄŤka busija.Iz Sovljaka svadbena kolona kreće u Crnu Baru, gde se prikazuje dovodjenje neveste u novi dom sa svim prikladnim pojedinostima.Najinteresantniji deo programa za posetioce je takmiÄŤenje za izbor harambaše. Mladići se takmiÄŤe u preskakanju panja, bacanju kamena s ramena, nadvlaÄŤenju klipka, borbi na brvnu, penjanju uz drvo i penjanju uz drvo. Uz Drinu, na mestu koje je poznato kao Vasin šib, najspretniji, najokretniji i najspremniji momak dobija hajduÄŤku sablju i titulu harambaše godine. Mladić koji tri puta osvoji titulu dobija sablju u trajno vlasništvo. Prilikom predaje sablje harambaši, vadi se noĹľ iz cagrije ( futrola za viseći, mali noĹľ ), njime se prekrsti pogaÄŤa, a onda se od nje seÄŤe komad. Jedno parÄŤe umoÄŤeno u so jede "harambaša", a zatim skida anteriju na koju se stavlja sablja. Na kraju "harambaša" sveÄŤano diĹľe i ljubi sablju. "... Sprema se kićena ÄŤutura, podnizana niskama talira i cvancika, i jedan ukućanin uzima, meće u zobnicu pa je nosi od uzovnika do uzovnika...!

Ovako su, po Janku Veselinoviću, poÄŤinjale pripreme za svadbu u MaÄŤvi. Domaćin, najÄŤešÄ‡e mladoĹľenjin otac sa ÄŤuturom kao pozivnicom za svadbu kreće da zove goste. Prvo se zvao kum koji venÄŤava mladence, zatim stari svat, starojko, pa dever, a onda rodbina i ostalni uzovnici.Na dan svadbe, svatovi se okupljaju kod mladoĹľenjine kuće. Posle posluĹľenja (slatko i rakija), svadbena kolona kreĹľe po mladu. Kolonu ÄŤine fijakeri i ÄŤeze, bogato ukrašeni belim peškirima i cveÄŤem. Na ÄŤelu kolone najÄŤešÄ‡e je išao fijaker u koji su bili upregnuti najlepši konji, najÄŤešÄ‡e vranci. U tom fijakeru su sedeli mladoĹľenja i starojko. Svatovi su oblaÄŤili narodnu nošnju, devojke bele vezene bluze, jeleke i skute sa tamnim keceljama, a momci sveÄŤane crne pantalone od porheta, bele košulje i vermen (ukrašeni prsluk ), sa šubarom na glavi. Svi su na nogama imali opanke i vunene vezene ÄŤarape.U svakom fijakeru je bio po jedan sviraÄŤ. Zvuci starih pesama prostirali su se maÄŤvanskom ravnicom, na putu do mladine kuće. Sam ÄŤin ulaska u dvorište mladine kuće odlikovao se izuzetnom lepotom, ali i dramatikom.

Da bi svatovi mogli da uÄ‘u mladoĹľenja je morao kuburom da gaÄ‘a jabuku, koja se obiÄŤno zakaÄŤivala na visoku motku pored velike kapije. Ponekad bi se jabuka uvezivala tankom Ĺľicom da se ne raspadne od prvog mladoĹľenjinog hica. Tada bi, ponositi i tvrdoglavi mladoĹľenja sa svojim jaranima pucao dok se delići jabuke ne razlete na sve strane. Tek tada svatovi ulaze i sedaju za stolove. Kada zetovi "plate" mladu, ona u pratnji devera i svog brata ili braće izlazi iz kuće. Mlada je oko vrata nosila nisku dukata. Broj dukata je oznaÄŤavao koliko su bogati njeni roditelji. Ako je u niski veći broj dukata, mlada je bogata, odnosno ona je mirazaÄŤa. MirazaÄŤa, MaÄŤvanka je u novi dom "unosila" zemlju, stoku i svoj ruÄŤni rad.Veselje se nastavljalo uz igru, zdravice, šale i ruÄŤak. Posle ruÄŤka svatovi vode mladu na venÄŤanje, a zatim u njen novi dom. U prvim godinama braka mladenci su Ĺľiveli u vajatu. Za sina koji se Ĺľeni otac je pravio novi vajat. Pred njim je svekrva doÄŤekivala svoju snahu. Pre ulaska u kuću mladenci su podizali nakolÄŤe. NakolÄŤe je malo muško dete. Mlada je iz sita bacala pšenicu, a preko kuće jabuku u koju su zabodeni novÄŤići. Pre ulaska, mlada je ljubila prag vajata. Ove pojedinsti simbolizuju sreću, zdravlje i berićet cele porodice.

VRH