„Nema veće ravnice u Srbiji od Mačve. Ona se proteže od Mišara do Drine, i od najvišeg vrha Cera planine, Vidojevice, do Save. To je prostor od dvanaest sahata hoda. Možeš u dugu danu hodati po Mačvi, a nećeš videti jednog brežuljka, sve je ravno kao tepsija. Ona je bogata cura. Sve što se u njenu crnu utrobu baci donosi bogata ploda. Lepa su njena polja kad ozelene, a još lepša kad se pozlate zlaćanim klasjem. Ona vam je kao tuđinka, ne da se svakom poznati!“