Bogatić

Hajdučko veče

Hajdučko veče

Hajdučko veče

Život junaka opisan u romanu “Hajduk Stanko” Janka Veselinovića, podstakao je crnobarske momke da davne 1966. godine organizuju takmičenje za izbor hajdučkog harambaše. Ovo prvo momačko takmičenje je preraslo u veliku manifestaciju opštine Bogatić – “Hajdučko veče”, koja se organizuje svake godine u avgustu mesecu. Osnovna ideja ove manifestacije je da se novim generacijama dočara život njihovih predaka, da uživaju u lepotama nekadašnjeg života, a starijim Mačvanima da se sete vremena svoje mladosti, koje je bilo znatno bliže starim običajima nego ovo današnje.

U toku programa, posetioci manifestacije „Hajdučko veče“ mogu videti mačvansku svadbu, izložbu domaće radinosti, izložbu Mačvanskog likovnog naselja, prisustvovati večeri pesnika Mačve, takmičenju za izbor harambaše, izboru za najlepši fijaker i posmatrati kulturno-umetnički programu koji izvode folklorni amateri i estradni umetnici. Deo programa se održava u Bogatiću i Sovljaku.

U popodnevnim časovima, na hipodromu, „kod mladoženjine kuće“ se okupljaju svatovi. Kada se okupe, svadbena kolona koju čine fijakeri i čeze, bogato okićeni peškirima i cvećem kreće po mladu. Prema scenariju programa, mladina kuća je u Etno-parku u Sovljaku. Na ulasku u Sovljak, svadbenu kolonu i mnogobrojne goste sačekuje hajdučka busija. Iz Sovljaka svadbena kolona kreće u Crnu Baru, gde se prikazuje dovodjenje neveste u novi dom sa svim prikladnim pojedinostima. Najinteresantniji deo programa za posetioce je takmičenje za izbor harambaše. Mladići se takmiče u preskakanju panja, bacanju kamena s ramena, nadvlačenju klipka, borbi na brvnu, penjanju uz drvo i penjanju uz drvo. Uz Drinu, na mestu koje je poznato kao Vasin šib, najspretniji, najokretniji i najspremniji momak dobija hajdučku sablju i titulu harambaše godine. Mladić koji tri puta osvoji titulu dobija sablju u trajno vlasništvo. Prilikom predaje sablje harambaši, vadi se nož iz cagrije (futrola za viseći, mali nož ), njime se prekrsti pogača, a onda se od nje seče komad. Jedno parče umočeno u so jede „harambaša“, a zatim skida anteriju na koju se stavlja sablja. Na kraju „harambaša“ svečano diže i ljubi sablju. „… Sprema se kićenačutura, podnizana niskama talira i cvancika, i jedan ukućanin uzima, meće u zobnicu pa je nosi od uzovnika do uzovnika…!

Ovako su, po Janku Veselinoviću, počinjale pripreme za svadbu u Mačvi. Domaćin, najčešće mladoženjin otac sa čuturom kao pozivnicom za svadbu kreće da zove goste. Prvo se zvao kum koji venčava mladence, zatim stari svat, starojko, pa dever, a onda rodbina i ostalni uzovnici. Na dan svadbe, svatovi se okupljaju kod mladoženjine kuće. Posle posluženja (slatko i rakija), svadbena kolona kreže po mladu. Kolonu čine fijakeri i čeze, bogato ukrašeni belim peškirima i cvečem. Na čelu kolone najčešće je išao fijaker u koji su bili upregnuti najlepši konji, najčešće vranci. U tom fijakeru su sedeli mladoženja i starojko. Svatovi su oblačili narodnu nošnju, devojke bele vezene bluze, jeleke i skute sa tamnim keceljama, a momci svečane crne pantalone od porheta, bele košulje i vermen (ukrašeni prsluk), sa šubarom na glavi. Svi su na nogama imali opanke i vunene vezene čarape.U svakom fijakeru je bio po jedan svirač. Zvuci starih pesama prostirali su se mačvanskom ravnicom, na putu do mladine kuće. Sam čin ulaska u dvorište mladine kuće odlikovao se izuzetnom lepotom, ali i dramatikom.

Da bi svatovi mogli da uđu mladoženja je morao kuburom da gađa jabuku, koja se obično zakačivala na visoku motku pored velike kapije. Ponekad bi se jabuka uvezivala tankom žicom da se ne raspadne od prvog mladoženjinog hica. Tada bi, ponositi i tvrdoglavi mladoženja sa svojim jaranima pucao dok se delići jabuke ne razlete na sve strane. Tek tada svatovi ulaze i sedaju za stolove. Kada zetovi „plate“ mladu, ona u pratnji devera i svog brata ili braće izlazi iz kuće. Mlada je oko vrata nosila nisku dukata. Broj dukata je označavao koliko su bogati njeni roditelji. Ako je u niski veći broj dukata, mlada je bogata, odnosno ona je mirazača. Mirazača, Mačvanka je u novi dom „unosila“ zemlju, stoku i svoj ručni rad. Veselje se nastavljalo uz igru, zdravice, šale i ručak. Posle ručka svatovi vode mladu na venčanje, a zatim u njen novi dom. U prvim godinama braka mladenci su živeli u vajatu. Za sina koji se ženi otac je pravio novi vajat. Pred njim je svekrva dočekivala svoju snahu. Pre ulaska u kuću mladenci su podizali nakolče. Nakolče je malo muško dete. Mlada je iz sita bacala pšenicu, a preko kuće jabuku u koju su zabodeni novčići. Pre ulaska, mlada je ljubila prag vajata. Ove pojedinsti simbolizuju sreću, zdravlje i berićet cele porodice.