DR MLADEN, MLAĐA MILOŠEVIĆ,
Dr. Mlađa Milošević
Uverenje o državljanstvu dr. Mladena, Mlađe Miloševića
Dr Mladen Milošević, rođen u Šumadiji, završio medicinski fakultet i doktorirao na prestižnoj Sorboni u Francuskoj, gde se preko Albanije uputio sa srpskom vojskom 1915. godine i odakle se vratio da pomogne svojoj siromašnoj i neprosvećenoj Srbiji, od decembra 1924. godine svoju sudbinu vezao je za Mačvu. Imao je tada 27 godina.
Uz Mačvu ubrzo je zavoleo i devojku iz ovog kraja, Radmilu Mojašević iz ugledne trgovačke kuće u Šapcu. Venčali su se 1925. godine i u Bogatiću sagradili kuću prema projektu arhitekte Branislava Kojića. U njoj je dr Mlađa, kako su ga zvali njegovi Mačvani, 1929. godine otvorio prvu privatnu ordinaciju u Mačvi. Ordinaciju je, pored ostalog, opremio i rendgen aparatom, a svoj privatni automobil koristio je kao kola hitne pomoći da bolesnike preveze do šabačke bolnice. Siromašne je lečio besplatno, a na receptima je apotekaru Đorđeviću pisao poruke da će lekove svojih siromašnih pacijenata sam platiti.
Na listi Jugoslovenske radikalne zajednice 1938. godine izabran je za poslanika mačvanskog sreza u Narodnoj skupštini Kraljevine Jugoslavije. Stenografske beleške sa skupštinskih zasedanja svedoče da se često javljao za reč, a najčešće je govorio o položaju seljaka. Prosvetiteljsku misiju nastavio je 1939. godine osnivanjem lista „Podrinski odjek“ – lista za privrednu, kulturnu i političku obnovu. Ali, senka Drugog svetskog rata nadvila se nad Evropom. Povodom nemačke agresije na Francusku, nekadašnji francuski đaci dr Mladen Milošević i advokat Nemanja Stanković, pisali su francuskom ambasadoru u Beogradu da seljaci slavne Mačve, koji su bili prve žrtve 1914. godine, izražavaju herojskom narodnu Francuske spremnost da brane zajedno slobodu i manifestuju još jednom svoje bratstvo po oružju i neizbrisivo prijateljstvo.
Bombardovanje Beograda, po zapisu dr Teodora Božina, dr Mladena Miloševića zateklo je u šabačkoj bolnici gde je zbrinjavao ranjenike. Lekari su posle okupacije dobili objave da su ratni zarobljenici i nisu se smeli kretati bez dozvole nemačkih vlasti. To je bila jedina njegova „veza“ sa okupatorom, pa se nije obazirao na upozorenja dr Žike Jankovića, komuniste i partizana, koji je savetovao svog kolegu da se skloni, jer ima najava likvidacija. Mislio je da nema razloga da se sklanja od svojih Mačvana, jer ako ih nije zadužio dobrim, govorio je, zlom svakako nije. Odbio je i ponudu nemačkog oficira, koji je kratko stanovao u njegovoj kući (u svim boljim kućama stanovali su nemački oficiri) da u Šabac, gde su mu bile kćerke, putuje blindiranim kolima. Putovao je taljigama, sa suprugom Radmilom, dr Simićem i školskim nadzornikom Mihailovićem. Na Bitvi zaustavila ih je grupa partizana. NJega i dr Simića odveli su u Petkovicu. Bio je 4. septembar 1941. godine. Streljan je četiri dana kasnije, a iz zajedničke grobnice, koju narod i danas zove Poslanička jama, posle dva meseca prenet je i sahranjen u Bogatiću.
Kuća Miloševića je opljačkana, a porodica se razišla. Već krajem 1941. u njihovu kuću uselio se tek formirani Sreski narodni sud, a za svoje sedište, posle oslobođenja, uzeo ju je i Sreski komitet KPJ. Kuća, koja je nekad bila Evropa u Mačvi, danas je oronula i naružena dozidanim spratom. U nju je smešteno nekoliko porodica.
Dr Mladen Milošević rehabilitovan je odlukom Veća Okružnog suda u Šapcu 12. oktobra 2007. godine. Zahtev je podnela mlađa kćerka dr Mladena, Vera Popović. Starija Olga umrla je 2004. godine ne dočekavši priznanje države da je učinjena nepravda.
U opširnom obrazloženju o rehabilitaciji, pored ostalog, piše da je „dr Mladen Milošević lišen života bez odluke suda i vođenja postupka, kao i bez konkretne krivice, pre svega radi zastrašivanja drugih… Streljan je zato što ga je okupacija zatekla kao narodnog poslanika i u narodu cenjenog i poštovanog intelektualca i lekara… Zbog toga Okružni sud smatra da pok. Mladen Milošević nije bio nikakav narodni neprijatelj već žrtva progona i nasilja od strane pripadnika partizanskog pokreta“.
Pre drčave dr Mladena Miloševića rehabilitovao je narod na ćiji je zahtev 1992. godine jedna od najlepših ulica u Bogatiću dobila njegovo ime. I njegovu suprugu Radmilu, za koju je u rešenju Sreskog suda u Bogatiću o konfiskaciji imovine „narodnog neprijatelja“ dr Mladena Miloševića napisano da je pobegla s Nemcima, a ona je bila u Aušvicu, pre drćave Srbije (rehabilitovana 29. novembra 2006. godine) rehabilitovala je drćava Poljska, koja joj je 1991. godine, ukazom predsednika Poljske i dobitnika Nobelove nagrade za mir, Leha Valense, posmrtno dodelila visoko odlikovanje Krst Aušvica.